Prvi korak
On je već
učinjen u predhodnim poglavljima. Tim što ste počeli sa razmišljanjem o zabludama koje spavaju na
vratima ulaska u sebe samog, krenuli
ste putem samoupoznavanja. Samo saznanje kako nešto postoji
do čega se može dopreti je veliki napredak.
Recite slobodno sebi:
Na
putu samoupoznvanja oslanjam se isključivo na svoje mogućnosti,
koje
rastu svakim narednim korakom.
Na
početku možemo sebi postaviti i sledeća pitanja:
-Šta
osećam?
-Šta
mislim?
-Šta
radim?
U tome je već prvi korak ka onom sutra.
A budućnost uvek pre dođe, nego što ode sadašnjost.
Svesnim korakom ulazimo u budućnost u čijem stvaranju učestvujemo, za razliku
od one druge koja postoji nezavisno od nas.
Svesnog
toga sutra obuhvata ono najvažnije, što
je svakom od nas bitno: Šta se događa upravo sada i šta mogu očekivati
u sledećem trenutku?
Često smo
u situaciji da biramo između situacije da budemo u pravu, ili spokojni, što je
preduslov za sreću. Složite se sa tvrdnjom kako istina uvek ispliva na površinu
dok se sreća i spokojstvo ne postižu tako lako.
Sve i svako u vašem okruženju je
vaš učitelj.
Prvim korakom niti određujete
zauvek pravac i smer kretanja, niti pokazujete čemu ćete da težite, već
sprovodite u delo vašu nameru da doprete do nečeg drugačijeg, lepšeg i
korisnijeg.
Odmah
treba da vam je jasno kako se promena kad čoveka dešava kada odluči da postane
ono što zaista jeste, a ne prilikom zaokruživanja osećanja svega što bi ,,hteo
da bude“, do objašnjenja toga ćemo doći
kasnije, sada je bitno da ne zaboravite:
Ne
očekujte pomoć
Budite na
to u startu spremni, a isto toliko i uporni da tako ostane iz dva razloga. Zato
što niko bolje od vas samih ne poznaje šta se u vama krije, a sa druge strane, zadovoljstvo
postignutog uspeha će biti samo vaše, uz potpuni podsticaj za dalji napredak.
U sasvim
drugoj situaciji su ljudi koji su napustili svetovni život i u miru manastira, uz verskog učitelja, ulaze u tajne
univerzuma. Ne predlažem odricanje od bilo čega. Zadržaćete kako svoju veru,
tako i svoje prijatelje, radno mesto i svoj osnovni položaj u društvu, ali
bićete spremni da svaki potez koji procenite kao valjan učinite svrsishodnim za
sebe time ćto ćete ga povući na najbolji mogući način. Oslobodićete prolaze da
u vas uđu sve pozitivnosti okoline, potom da iz vas izađe sve ono što vam
smeta, kao i ono što će ljude oko vas učiniti srećnim i zadovoljnim, kako bi vi
sami osetili potpuno potvrđivanje svog
postojanja.
Većina
ljudi u svom okruženju ima slične piljare, susede, kolege na oslu, ili u školi.
A na vama je da se oslobodite tih desetak, svakodnevnih i unapred očekujućih,
stresnih situacija, bez traženja pomoći od stručnjaka, koji vas prvi put vidi,
a istovremeno ima stotinak „sličlnih slučajeva“ je nešto što teško može da
pokaže uspeh, jer svaki čovek je genetski spreman za rešavanje bilo kog svog
problema, samo ako zato iskaže dovoljno volje i upornosti. Jednostavno,
upotrebom svoje, od prirode date, snage za ,,rešavanje određenog problema“,
odnosno, lepše rečeno ,,za prevaljivanje
potrebnog i određenog puta“ uspeh ne izostaje. Bez ikakve mistike,
oslonite se samo na svoju fizičku i mentalnu energiju i stićićete tamo gde ste
naumili. Zato slobodno sebi ponovite
:
:
Posedujem dovoljno fizičke, intelektualne i duhovne
energije da stignem na ono mesto,
koje sebi postavljam za cilj.
Najveću podršku čovek ima u sebi
samom i jedino kada sa sigurnošću zna na šta može da računa i u kom obimu.
Već ste
prehodnom sugestijom ušli u proces koji je na početko veoma bitan, postajete
otvoreni i prijemčivi za sve pozitivno do čega ćete dopreti
u vama samima i
do onog korisnog oko vas, bez ikakvog straha, a to
vodi u
nešto čemu svi težimo, a to je:
Samopotvrđivanje
Bez, na
prvom mestu, sigurnosti u sebe, a potom osećanja sopstvene vrednosti, teško se
samostalno napravi i jedan korak u životu, a da zbog toga ne strahujemo.
Sebe ne
potvrđujemo samo svojim postupcima, već mišljenjem koje imamo sami o sebi.
Drugi su se nesebično potrudili da nam svojim šablonima odrede, kako načine
ponašanja, principe razmišljanja, tako i kompletan sistem i ritual življenja
i ponašanja od trenutka rođenja, pa do smeštaja naših zemnih ostataka.
Zar se
izgovaranjem, ili samo čitanjem rečenice:
Ja
sam o sebi najpozitivnije mislim,
ne oseća prijatnost koja
vas ispunjava sve većom samouverenošću.
To je
prvi predkorak da bismo sami o sebi odlučivali, bez opterećenja šta na to sve
kaže onaz famozni oktopod sa hiljadu
kraka, koja nas vreba sa svih strana, a jednostavno se naziva okolina.
Time se ni malo ne isključuje važnost šta o
svakom od nas zaključuju ljudi iz našeg okruženja, ili eventualno mišljenja
naših prijatelja, rođaka, potomaka, ali
to nije od presudne važnosti, pogotovo
ne opterećavajuće, jer onoliko koliko pridajemo važnosti mišljenju
okoline, dva puta smo više time opterećeni i blokirani u samostalnom putu kroz
život. Ne plašite se stavljanja sebe i svog ličnog zadovoljstva u prvi
plan. Složiće se sa tim i vaša najbljiža okolina, jer svojin nezadovoljstvom
posle sebe, najviše štete nanosite baš njima, ali o tome opširnije kasnije, za
sada je samo bitno da „glasno kažemo“: želim, smem i mogu.
Sve što je pozitivno i
korisno sa lakoćom dopire u moju svest, bez
obzira
da li dolazi iz moje
unutrašnjosti, ili okoline.
Otvorite
se za samoiskazivanje i za prihvatanje svega što vam prija, a istovremeno vam
ne šteti. I ne bojte se da stanete ispred svakoga i
ponovite one već pročitane reči: želim, smem i mogu. Čak i ako
smatrate kako je za vas rano za tako nešto, slobodno napravite sledeći korak,
koji glasi:
Samoposmatranje
